Музика развија креативност и тимски рад

Кажу да музика буди оно најбоље у човеку, а сигурни смо да ће нам ово потврдити нико други до професор у музичкој школи и диригент првом оркестру гитара у нашој земљи. Човек који се посветио музици и подучавању поручио нам је да је управо музика оно што развија креативност, али и тимски дух младих људи.

Гост: Драган Петровић

Када сте се први пут заинтересовали за музику?

– Моје прво интересовање за музику почело је од раног детињства. Захваљујући мом оцу који је певач народне музике, растао сам уз музички свет и јако брзо у томе пронашао себе. Приметивши моје интересовање за музику, уз помоћ мог кума који је био првак Београдске опере, родитељи су ме одвели у музичку школу на званични пријемни испит. Ту је све почело…

Зашто сте одлучили да свирате баш на гитари?

– Првобитно сам хтео да упишем клавир, међутим, сва места су била попуњена. Имао сам среће да је на мом пријемном испиту седела проф. Нада Кондић која је била оснивач првог одсека гитаре у Београду. „Опчињена“ мојим слухом, предложила је мојим родитељима да се ипак опробам на гитари. Такође, гледајући породичне фотографије из детињства, приметио сам своју слику са гитаром, мада морам признати, ја се тога не сећам. Да ли је то случајност, питање је?

Да ли је тешко подучавати децу?

– У мојој дугој педагошкој каријери имао сам прилике да се сусретнем са ученицима различитих амбиција и темперамента. Колико је тешко радити са ученицима који нису заинтересовани, толико је тешко и одговорно радити са ученицима који су перспективни, јер и сами сносите одговорност за њихов успех или неуспех. У сваком погледу тешко је онолико колико волите свој посао, без обзира на квалитет детета коме морате да пренесете знање.

Ваш оркестар гитара важи за један од најуспешнијих у земљи. Како сте то успели? Колико рада је потребно да би се један оркестар могао назвати „успешним” ?

– Пре свега, морам да напоменем да сам оснивач првог оркестра гитара на овим просторима. Бити најбољи као једини можда и није тако тешко, али нисам се задовољавао том чињеницом него сам годинама покушавао да надградим сопствену идеју. Не може се прецизирати колико је потребно рада, али је битно да се дође до жељеног циља, тј. високог квалитета звука. Успех било ког оркестра зависи од више фактора. Наравно да је рад кључна ствар, али успех зависи како од руководиоца, тако и од деце која се налазе у склопу тог оркестра. У ових двадесет година колико оркестар постоји, било је генерација индивидуално јаких гитариста (2004–2008) који су били способни да изведу програме захтевније од очекиваног. Садашња генерација оркестра, са изузетком одређених појединаца, нема те карактеристике јаких индивидуалаца, али то и не одређује квалитет звука, јер се све заправо заснива на способности заједничког музицирања.

Да ли је лакше бити диригент или предавач?

–У случају оркестра који је потпуно иновативан и јединствен у оркестарској музици, ви неизоставно морате бити и предавач, јер постављате стандард у нечему што сте заправо сами осмислили. Занимање диригента сам схватио као посао предавача, јер је важно какав контакт и харизму имате када желите да извучете најбоље из музичара у оркестру. Ја сам нашао равнотежу између посла диригента и предавача и не бих могао да се уско одредим, јер прво условљава друго и обрнуто.

Који наступ са оркестром памтите као најлепши?

– Наступе оркестра гитара могу да поделим у две групе: они на концертима поводом Дана школе у великим концертним салама и оне на такмичењима и фестивалима. Наступ на такмичењу не оставља толико утисак слободног музицирања за разлику од концертног наступа. Од бројних јавних извођења као што су: отварање, затварање и промоција Гуитар арт фестивала, на крају и солистички концерт одржан 2015. издвојио бих два мени најдража: Дан школе „Ватрослав Лисински“ децембра 2013. и децембра 2014. у Великој сали Коларчеве задужбине.

На који начин неко може да постане члан вашег оркестра? Да ли организујете аудиције или сами бирате ученике?

– Члан оркестра гитара се у редовном школовању у ОМШ постаје у 4. разреду, када ученик добије предмет групно музицирање. Селекцију правим годину дана раније пратећи рад свих ђака са одсека гитаре, тако да званична аудиција не постоји. Аутоматски ученик постаје члан репрезентативног „А оркестра“. Првих годину дана представља „пробни рок“ за ђака који има шансу да се искаже. Уколико се он не покаже најбоље, има могућност да оде на хор или „Б оркестар“ (са знатно мањим бројем проба). Садашња постава оркестра подразумева и друге инструменте (удараљке, харфа, флаута, кларинет, глас и др.) због којих оркестар носи назив Филхармонијски оркестар гитара. На местима тих солиста налазе се ученици који су најбољи на својим инструментима у школи.

Зашто бисте Ви лично некоме препоручили да упише музичку школу? Шта похађање музичке школе све доноси деци?

– Моје искуство у педагошком раду је показало да су деца која заврше музичку школу, као и деца која наставе да се баве музиком далеко сталоженија него њихови вршњаци. Све време које посветите овом послу одвлачи вас од „улице“ и научи вас да разликујете добро и лоше и научи вас осећају одговорности. Истраживања су показала да су деца која се баве музиком интелигентнија од остале деце. Вођен тиме бих свима препоручио да се опробају у свету музике, јер је то одличан начин за развијање креативности и тимског рада.

Маја Летуница