VREME JE….

Maturanti su ovih dana pisali poslednji, četvrti pismeni zadatak…

Među njima i Isidora Isaković…

 

Vreme je….

…da prestanem da bežim. Od sebe. Od situacija.

   Predugo sam u senci. Toliko dugo da polako postajem jedna.

   Nikada nisam pomislila da će mi sopstvene misli postati najveći neprijatelj. Puštala sam ih da lutaju bez ograničenja, a one su mi donele strahove i nesigurnost i odnele vreme. Postala sam njihov rob. Kakva izdaja! Zašto umesto toga nisam davala više slobode instinktu i osećajima? Plašila sam se ogrebotina. Želela sam porcelansku savršenost, ne razmišljajući o krtosti i lomljivosti koje uz to idu. Dajući prednost sumnji naspram samopouzdanja izgubila sam se u vrtlogu osude, u čije postojanje nisam više ni sigurna. Zašto nisam ranije postala svesna da mogu da okrenem lupu kroz koju posmatram problem?

Sva pitanja o dovoljnosti i očekivanjima gurnula su me do granica psihičke izdržljivosti . Umorila sam se od sopstvenih preterivanja. Vreme je da prihvatim sebe. Vreme je da budem dobro.

 

                                                                                                           Isidora Isaković

Tekst i slika objavljeni uz saglasnost autora

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

14 − eleven =