Међународни дан матерњег језика, 21. фебруара, на ком смо разговарали са нашим
средњошколцима о месту и значају српског језика.

Ево њихових одговора:

Милица, 15 година
„Са странцима волим да се споразумевам и на енглеском језику, али ми наш језик лепше
звучи, некако је мекши.Требало би да га чувамо и користимо да се не заборави, јер је то
једна од ствари које су нам наши преци оставили.”

Лана, 15 година
„Јако ми се допада ћирилица, свиђа ми се, јер док пишем ћирилицом рукопис ми је много
лепши.”

Софија, 15 година
„Кад у туђини чујем српску реч, топло ми је око срца.”

Кристијан, 16 година
„Лоша страна нашег језика је, нажалост, то што ме подсећа на већински заступљен, лош
српски менталитет.”

Новак, 16 година
„Мислим да сви Срби рођени ван Србије треба да пишу на ћирилици, јер се тако гаји
сећање на родну земљу.”

Бранислава, 16 година
„Изражавање језиком је главно оруђе којим долазимо до душе човека.”

Ленка, 15 година
„Ружне речи на мом језику боле више него на страном.”

Мина, 16 година
„Без свог језика осећаш се беспомоћно.”

Марија, 16 година
„Увек ме је ћирилично слово Ћ подсећало на Студеницу.”

Василиј, 18 година
„Сада сам у тој ситуацији када је мени потребно да научим српски језик који некада личи
на мој матерњи – руски језик.”

Лана, 16 година
„На који начин говориш је одраз мудрости и памети.”

Марија, 16 година
„Понекад мислим да ми заправо немамо свој језик, већ да је свака наша реч рециклирана,
тек реда ради измењена нечија туђа реч.”

Ања, 18 година
„Српски језик је заправо тежак и сложен. Некад ухватим себе да не знам неке ствари из
граматике, а српски ми је матерњи језик.”

Кристијан, 16 година
„Сматрам да ми српски језик кроз даљи живот неће пуно помоћи, али језик ме везује за
место одакле су почела моја животна искуства.”

Олга, 16 година
„Псовање на страном језику није толико грубо као псовање на матерњем.”

Василиј, 18 година
„Сада сам открио да се мени јако свиђа причати и комуницирати, учити српски језик.
Срећан сам тих тренутака када видим да то успевам.”

Кристијан, 16 година
„Колико год желео да се иселим из Србије, увек ћу волети српски језик, јер без њега не
бих могао боље да искажем своје мисли и не бих боље упознао људе које волим и
поштујем.”

Ива, 16 година
„Језик нас ограничава, кроз њега је тешко изразити емоције.”

Ања, 18 година
„Волела бих некад да могу мало боље да говорим, да обогатим речник, да не додајем
’хм’, ’овај’, ’како се зове’, а за то је потребно читање.”

Тома, 15 година
„Најлепше речи у српском језику за мене су мајка, породица и љубав.”