70 година „Лисинског”

Четвртак, 21. децембар прошле године, обележио је концерт у Руском дому – трећи у циклусу концерата одржаних поводом дана наше школе. Први пут смо заједно прославили јубилеје – Руски дом је славио 90 година, а МШ „Лисински” 70 година постојања. Радујемо се и следећим сарадњама са овом значајном институцијом културе

Kонцерт је отворио свима познати „Клавирски трио у Ге-дуру” Ј. Хајдна, одсвиран у веома разиграном духу. Насупрот узбудљивом карактеру овог трија, чули смо топао и умирујући звук виолончела у „Арији” И. Матесона. Нежне тонове виолина чули смо у композицијама „Кантабиле” Н. Паганинија и „Чардаш” А. Курсија, док смо у изведби „Концерта за контрабас и оркестар у фис-молу” С. Кусевицког осетили јаке емоције и лични печат извођача.

Харфисткиње и гитаристи су такође обојили ово вече разноликим звуцима. Концертна етида ,,Меланхолија“ за харфу, композитора Ф. Годфроа, истакла се својим тајанственим и немирним духом. Још чаробних и старинских мелодија извела је ученица харфе у остварењу ,,Стари Зорзико“ Ј. Гуридија, док смо вешто испреплетене тонове на гитари слушали у композицији ,,Ангостура“ венецуеланског аутора А. Лаура.

У наставку вечери смо чули велике и мале пијанисте, који су интерпретирали разноврсне клавирске комаде попут, свима познатог, „Меланхоличног валцера” А. Даргомижског и разиграног „Марша патуљака” Е. Грига. Највише нас је опустила, а потом и изненадила Шопенова „Етида у Е-дуру”. Било је и ведрих тонова хармонике у првом ставу „Дечје свите” В. Мјеркушина. Једна од најупечатљивијих тачака вечери била је арија из опере ,,Девојка из Чекине” Н. Пичинија, пре свега због продорног, божанственог гласа саме соло певачице.

Бајковити „Комад у ге-молу” Г. Пјернеа уверљиво нам је одсвирала млада ученица обое. Сасвим другачију атмосферу унела је композиција за трубу „Звезда Спика” Х. А. Вандеркука. Два потпуно супротна „лица” флауте нам је дочарала још једна изузетна ученица – наступивши најпре као солисткиња у Моцартовом „Ронду у Де-дуру”, а потом и као чланица камерног трија у саставу флаута, клавир и кларинет, који је одсвирао „Боемски Рег-тајм” Ј. Ламба. Овај забавни и неуобичајени комад уједно је и затворио концерт ученика МШ „Лисински” у Руском дому.

Текст написала Милена Урошевић,
ученица 2. разреда теоретског одсека СМШ

70 година „Лисинског”

Као и сваке године децембар је, за све нас у музичкој школи ,,Ватрослав Лисински“, био испуњен бројним концертима поводом дана наше школе. Ове јубиларне године, када прослављамо 70 година постојања, највише смо се радовали једном неуобичајеном догађају – реч је о концерту наставника, одржаном у Београдској филхармонији 16. децембра прошле године.

Концерт је започет једним барокним делом, врло брзо смо отпутовали и до романтизма, а потом смо чули и модернија остварења. Било је несвакидашњих наступа попут извођења „Валцера и романсе за клавир у 6 руку” С.Рахмањинова. Уживали смо и у звуцима гитаре, затим у наступу ансамбла са флаутом као и у интерпретацији дуа гитаристкиња, које су извеле један шпански комад. Дирнула нас је „Руска песма” С.Рахмањинова, а затим смо чули и разиграније комаде у тумачењу разних камерних састава. Било да је реч о солистима или камерним ансамблима, из сваког извођача је врвело узбуђење које је сваку тачку чинило изузетном. На самом крају концерта, народну песму ,,Горанине ћафанине“ извео је хор наставница који је заиста оставио снажан утисак на све слушаоце. Хорски ансамбл, који су овом приликом чиниле наставнице клавира и солфеђа, предводила је врхунска диригенткиња, а њихова усклађеност и енергија су још више допринеле да овај концерт буде незабораван. Баш овакви догађаји су прави показатељи хармоније која влада између професора и ученика једне музичке школе.

Гледати своје професоре како се припремају за наступ и изводе разноврсна и пажљиво одабрана дела, био је један посебан доживљај за ученике. Управо они који су нас научили баш све, од тога како је грађен наш инструмент па све до најситнијих детаља у интерпретацији, сада су на сцени, а ми их пажљиво слушамо и пратимо. Показују нам шта траже од нас, а исто тако нас подсећају да свако од нас има трему и да су наши чести страхови очекивани али и оправдани. Осетили смо њихову забринутост, али је тензију надјачала дивна, весела енергија која је зрачила из сваког учесника. Неки од професора нису наступали годинама, поготово не пред својим ученицима, па је ово искуство за њих, сигурно, још драгоценије. Нас је врло обрадовао њихов труд, а велико знање и ентузијазам су им помогли да своје тачке изведу изванредно. Овом приредбом су нас заиста уверили да су наши највећи узори.

Текст написала Милена Урошевић,
ученица 2. разреда теоретског одсека СМШ